Kakvi formati papira postoje?

Kao što i sami znate, kad tražite od određeni štamparski proizvod, bilo da vam treba samo papir za štampač ili sveska nekih određenih dimenzija, uvek će vas pitati koji formati papira vas interesuju i na osnovu toga vas i uslužiti. Ako vas zanima koji su to standardni formati papira, dodatni formati i dimenzije papira, pročitajte u nastavku teksta.

Standardni formati papira

Kada je u pitanju forma papira za štampu, generalno se koristi nekoliko standardnih formata, a to su A, B. C i D. Svaki format počinje sa nulom koja služi da označi najveću dimenziju tog formata, pa tako imamo formate A0, B0, C0 i D0. Deljenjem najveće dimenzije nekog formata na pola na primer, dobija se format A1, a generalno najviše korišćen format je A4.  

Detaljnije objašnjeno, površina A0 formata je 1m2, a svaki naredni format je upola manji  (kao što smo već objasnili za format A1). Formati B i C su uvedeni za primene za koje A formati jednostavno nisu odgovarajući. Širina i dužina B formata predstavlja geometrijsku sredinu odgovarajućih stranice dva uzastopna A formata, dok format C predstavlja geometrijsku sredinu između formata A i B. Iz ovih razloga pismo A4 formata će lepo stati u kovertu C4 formata, a ako se savije na pola, dobićemo polovinu A5 formata, pa će onda odgovarati C5 koverti, što su neki standardni formati koverti koji se koriste.

Prošireni formati papira

Formatiranje papira može da se vrši i u proširenoj formi, što u suštini prestavlja standardne forme papira prilagođene prema dimenzijama krajnjeg proizvoda, što može biti list papira, memoranduma, ili koverta, koja takođe spada u ovu kategoriju. Kada se pravi knjiga i listovi treba da se spoje u celinu, tada je potrebno da format listova bude malo veći od uobičajenog, da bi se po spajanju cela knjiga mogla prilgoditi željenom formatu.

Ukoliko se štampa vrši do same ivice nekog formata, tada je potrebno štampati na malo većem formatu od onog krajnjeg, otprilike po nekoliko mm sa svake strane, jer prilikom prilagođavanja celog tabaka neće ostati beline na nekoj od ivica. Upravo iz ovih razloga su i nastali prošireni formati u cm (ili mm) koji odgovaraju krajnjem proizvodu, bilo da je reč o knjizi ili koverti.

Oznake proširenih formata su RA (Raw A format) ili sirovi format A u prevodu, SRA (Supplementary Raw format A), odnosno dodatni sirovi A format. Površina osnovnih formata RA0 i SPA0 iznose 1.05 m2 i 1.15 m2.

Međunarodni formati papira

Kada su u pitanju formati papira dimenzije nisu teške za izračunavanje, naročito ako vam je već poznata površina osnovnog formata, ali pored standardnih i proširenih koje smo naveli, postoji i kategorija koja se odnosi na međunarodne formate papira, i koja se računa prema posebnim standardima.

Ti standardi su ISO, i oni su osmišljeni tako da odnos njihove širine i dužine bude 1: 1.4142. Ova razmera ima savršenog smisla jer kad savijete papir na pola prema dužoj strani, dobijate papir sa istim odnosom stranica. Ovo je korisno jer se na taj način olakšava smanjivanje ili povećavanje nekog dokumenta, bez dodatnog otpada. Pored ovoga olakšava i štampanje na većem formatu koji se savija na manji, kao i korišćenje koverti.

Nemački naučnik i filozof Georg Kristof Lihtenberg je još 1786. godine prvi uočio prednost ovakvih formata, a tokom 20. veka dr Valter Portsman oformio stndarde po kojima se danas ovi formati i koriste.

Iako u slučaju dimenzije ovih formata nema okruglih brojeva, površina je sasvim zgodna za upotrebu, jer se papir obično deklariše na osnovu težine, što računanje poštanske pošiljke ovakvog papira čini mnogo lakšom, jer standardna težina papira umnožava broj stranica koje se šalju, jer papir A4 formata od 80g/m2 teži 5 g.

Bilo da vam treba sečenje papira po standardnim, proširenim ili čak međunarodnim formatima, u mogućnosti smo da vam pružimo bilo koju od ovih usluga, Vaše je samo da nas kontaktirate ili pošaljete upit!